Отаџбина

ИГОЂЕ КАО САН

455

ућутало. Прве речи излажаху с муком из њених уста, потом, иаједаниут. она би планула у страсне нападе против издајица, проданих душа, (С угњилелих дебелих» ћивта, који експлоатишу народ; изјављиваше да је анархиста, и тражаше као једино средство за спасавање н ослобођење пролетаријата: (( пропаганду делом. 5 ' Она управљаше на погинуле од 1871 говоре нуне ватре: «0 ви који сте положили живот за свету ствар Револуције друштвене, јуначки мртви ... ! На то плескаху бурно са свих страна и лупаху ногама: цела би се сала шодигла, песнице се уздизаху и промукли гласови урлаху: (( Живела Комуиа! — докле она као каква чудесна пророчица, продужаваше да избацује у сред вике, бесне клетве против друштва.... Еле, ист^ога дана кога су званичне новине јавиле да је шеФ Државни поверио Костали задатак да саставп министарство, један човек и жена, којој одело издаваше друтачији сталеж од већег дела становника овога кварта, стадоше око десет сати у вече спрам црвоног прозора крчме «Код великог дана." У тај пар врата се отворише да пропусте једнога госта који излажаше, и силуете људи. који сеђаху или стајаху, указаше се за тренутак, у сред густога дима, докле се гласови промукли од вина простираху по улици заједно са светлошћу која удари на другу страну улице, у зид гробљански. на који беху наслоњена ова два лица, посматрајући шта се збива. Врата се затим затворише, угушујући ларму разговора, ублажујући својим стаклима покривеним паром јаку светлост гасну која светљаше унутра. —- Видите какав је то ћумез, рече човек. Остајете ли ипак при вашој намери, Тереза? — Ех, нријатељу, где могу видети иначе ту жену и њенога сина и говорити с њима ако не овде? ... У осталом, ви знате добро да ја нисам девојчица .... Зар ћете се ви бојати више него ја да уђете у механу у којој раднипи пуше и иију?