Отаџбина

462

11Р0ЂЕ КАО СА.Н

Марије, окренув главу ка Фаржасу, упре му до дна душе онај истн оштри поглед, којим је хтео да скроз проникне Терезу — као што би учинио човек који извуче мач из груди првог противника и почиње да се брани од другога. —- Савршено, одговори Фаржас. Није вам довољно што нападате политику Косталину —■ на то имате права —■ него нападате и његову личност са жестином. . . — Од које је он сам дао пример спрам својих противника. . . — Али његови су противници били и против Републике, а ви, рапубликанац. . . — Пре но што сам републикаиац, ја сам социјадиста: а овај се човек усудио рећи да нема социјалног питања ! — Зар је то тако страшно ? -— Јесте, госнодине, веома страшно / — На тај начин, господиие, рече Тереза, никакав обзир : ни његове заслуге, ни његово поштење, ни његов натриотизам нити доброта. . . . — Заслуге о којима говорите, стечене су у служби ћивтинске Републике, а ту Републику ја мрзим колико је и он мрзио царство. У његове чисте руке не верујем; јер и ако он не краде, ипак допушта да краду они око њега, и на сву прилику вуче користи из тога. На патриотИзму му нисам благодаран : јер се буним против апсурдног и штетног појма о отаџбини, који даје оружје и баца два народа један на другога, на велику славу неколико сабљаша, а иа несрећу стотинама хиљада људских створења. Што се његове доброте тиче признаћете да је он био нешто обвезан спрам моје матере ако не и сирам мене. У данима чемера и патње које смо препатили, кад сам био толико подао да се обратим њему, да заиштем од њега не милостињу него мало иомоћи, протекције, ја сам нашао његово срце тврдо као овај