Отаџбина

?62

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

вас некада носле судбина бади у то врзнно коло, ви нећете изгубити главу. Ви ћете знати да извесно популарно узбуђеље није револуција, ви ћете знати да једна беседа или здравица, још није никакво дело"... Одлични дипломата Француски. који је дрЈкао ово мало предавање из дипломатске пропедеФтике, зиао је врло добро коме говори Он је знао да се млади срески начелник г. Реие Миле, једном једином књигом, к О животу у нровинцији", вијнуо на врло важно место у министарству, са кога ће му први корак бити у какву дипломатску мисију, за то га је и световао како ваља схватити дипломатску службу. И семе је пало на врло плодну земљу. Г. Миле постаде министар Француске у Београду. За релативио кратко време своје службе у Орбији, он је, норед овију ((Текућих" политичких послова и силних дипломатских дангубица, које се зову „репрезентација", успео не само да изради опишрну студију о економном и трговпнском стању Србије '), него и да пропутује целом Србијом у накрст, и да пропутује од Солуна до Дунава и од Дунава до .Тадранског мора, успео је да проучи тако рећи цело Балканско иолуострво, његово земљиште, његове расе и религије, његову целу историју. н да о свима тим студијама напише врло интересантну и врло поучну књигу, пуну темељне учености и пикантног Француског есцрија, књигу о којој би Јкелели да овде реферишемо. Пуштајући на јавност ове своје студије г. Миле вели «Људи са предубеђењима, који би желели да неки народи од 30—40 милиона душа имају само једиу главу, само да би је на један пут могли одрубити, неће имати никаквог рачуна да читају ову књигу. Али ако има још људи који држе, да треба најпре проучити неко питање па га онда решавати; које нојединости успут занимају толико исто, колико и сам циљ путовања; којима је сваки народ достојан да га са симпатијом, са љубављу проуче, не питајући колико тај народ тежи на кантару Европе ; који налазе да је све важно што помаже продрети у душине тајне, и оно што причају шуме и реке, и таласи морски који занљускују обале, и Физиономија разних раса, и *) Ћепе МШеГ, 8ег1не есопоппдие е1; соттегаа1е, Раг1в, Вег&ег Ке\ 7 гаи11 & С-1е. 1889. 8° X. Страна 848, са две карте и аналитичким прегледом. 0 тој књизи ми смо у своје време допели реФсрат ив пера д-ра Ми Р. Весиића ("Отаџбииа кн>. XXIII, 466—472).