Отаџбина

40*

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 623 церемонијал разних вера, и сваки стари новац, и свако парче старог пожутелог пергамента, — ако има још таквих људи, они ће можда пристати да пођу самном у ову шетњу око Балкана." Ја не знам да ли ће и колико ће таквих људи бити међу пишчевим земљацима, али што могу тврдити, то је да ће сваки Србин, и сваки Балканац који прочита ове (( успомене са Балкана", наћи у њима за се много занимљивих страна. Оно до душе, у њој има места која ће мало Фроасирати не само балканске шовинисте него и паметне умерене патриоте. Има их који ће наћи да је овај историјски или етнограФСки податак нетачан, да је она оцена неправедна, да је гдекоја истина мало страдала за љубав духовитости једне Фразе, а можда ће их бити који ће наћи да читав један одељак нишани на амбасаду у Цариграду, али сам уверен да би, кад би се Срби штогод пожалили на ову књигу, г. Миле могао с нравом да им одговори ово «Ако сам по кадшто, у оцени Срба, допустио себи много слободе, ви ипак на свакој врсти морате осећати моје најживље и најискреније симиатије за српски народ. У мојим многобројним екскурзијама по срнским земљама, ја сам нод недостатцима иовршине — недостатцима који су нераздвојни од свију младих народа, нарочито оних који су много страдали опазио и забележио свуколику животну снагу сриске расе, њен демократизам, њено истинско братство, њену једру и здраву народну ФилосоФију." Али колико је лако, овако у опште обележити карактер ове књиге. у толико је теже донети исцрнни реФерат о њеној садржини. Ја морам да поновим оно што је казао г. Д-р Веснић на овоме месту, када је говорио о ирвој књизи г. Миле-а о Србији. Требало би иреводити читаве одељке, требало би преписивати читаве стране. Да пробам да то избегнем, да пробам да напишем само реФерат, а не извод из целе књиге, али тегако да ћу моћи одолети искушењу да не цитирам читаве пасаже. Полазећи (( на своје опредељење", у Београд, г. Миле није ударио најкраћим и најкомотнијим путем, није хтео да путује у ресторану муњевитога воза, него је ударио преко Солуна. Прилазећи с мора, он живописно црта изглед вароши, за тим проучава њено сгановништво, и пошто оно на 130,000 становника има 70.000 самих