Отаџбина

10

ИСТСРИЈСКЕ Ц°ТЕ

вазда, када годе дошљете и дођу к нам властеле вашега господства, ми вазда примамо љепо и љубовно и почтено како наше уздане пријатеље. Пак смо друго поручили по вашех властелех. И Бог ви удржи у части почтеној. ,) 1 Да је Мара била само обична жена на високој царској столпци, сујета једне жене, —• и уз то једне тако велике госпође, која се навикла на ласкавости малих и великих. — могла би се зар и наћи увређена на овакав промашај обичне учтивости. Али Мара је жена са духом политичким и државничким, па зна да много пута не може како се хоће него како се мора. (( Не замерамо, вели, и иије нам тешко. јер вас разумемо ! к Ово писмо чини част политичкој духовитости Ђурђеве кћери. осим што са свим јасно показује да се Мара занима политиком. Има нешто у Мариној кореспонденцији што троњава. Ова велика и силна Госпођа, кћи једног чувеног, мудрог и несрећног господара, царица једног великог султана, маћеха једног још већег цара који је, како Иван Црнојевић у олакшицу својој недаћи пише: многа царства иримио, многе цареве иобедио, и коме иросто нико не могаше да на суирот стаке в (Моп. 8егћ. 530), ова велика и по сопственом свом положају и по својим сопственим врлинама и заслугама славна госпођа не иечати своја писма. својим печатом. Она их скоро без изузетка печати печатом на коме пише : и Господин Десиот Ђурађ" . Ово је један колико оригиналан толико и нсжан израз њеног пијетета према родитељу своме. Кад год кнез дубровнички узме у своје руке писмо царице Маре, пре него што чује њене господске речи, треба најпре да има визију старог господара од Србије, верног пријатеља дубровничког, деспота Ђурђа. Скоро пуних тридесет година по смрти Ђурђевој царица Мара не да ником ни за тренутак да заборави, да је она кћи Ђурђева. Њено је писмо њено тек кад на њему као неки освећени талисман стоји шифра „Господин деспот Ђурађ". Судећи већ само но овом скоро непри1 Мопит. бегћ. 535.