Отаџбина

ИСТОРИЈСКЕ ЦРТЕ

13

Овај исти Махмуд-паша Михал-оглу који је много допринео да се Царнград узме, који је Србију заузео, Восну покорио и Негропонат освојио, сам у своме тестаменту казује да све што је имао, кад је дошао на Порту да у султана службу тражи, било је: један коњ, једна сабља и 500 аспри. Својом мушком лепотом и својим личним јунаштвом и својом памећу брзо се узвисио да постане беглербег од Румелије, зет султанов н велики везир. Стекао је огромно богаство али га није трпао на гомиле, него је градио задужбине, школе, мошеје. амаме, чесме и караван-сераје. И данас након 400 година Стамбул је нун поменика на милосрђе Махмуд-паше царева везира. Један писац номиње да је и у Софији било неколико његових задужбина. 1 Не само да је школе подизао него је многобројне ђаке о свом трошку одевао и хранио. Учене људе и песнике редовно је позивао к себи на разговор и гозбу. Остала је прича како их је таквим нриликама частио пилавом у који је помешан био грашак од сувог злата, те је сваки гост односио собом она златна зрна што их је с пилавом захватио био. Какав контраст према СтеФану Бранковићу, који се на самртној постељи сузама гуши, јер жену и децу оставља у сиротињи! Махмуд је не само волео песнике и храбрио их златом да песму негују, него је и сам био песник. Као такав носио је име (( Адени". Имам пред собом једну његову „газелу". Читам је и чигам не би ли кроз њу загледао у његову душу. Како ми чудно из ње звони њен први стих: «Шад олмак иштејен ђам ила мублата ђерек !» «Јест, ко сласти тражи често иеленом мора да се иоји'. п Па онда чујте и ово: „И кад год уздахнем, груну ми сузе, те се из ока ирелију, и Јест, треба ветар да духне , таласе узбурка, «Једрила ако ћеш да се развију ! п

1 ВебспрИоп с1е Оош1ап1т)р1е, апсхеппе е1 тоДегпе, 1та<:1ш1 Ди Огес раг М. К., стр. 22.