Отаџбина

ИСТОРИ.ЈСКЕ ЦРТЕ

15

предам! Стари Матеја Бане, са срцем које не стари и с именом које већ вшне не умире, песничка децо Вулкана Јове Илијћа, и ви сва друга духовна децо Змајева! ево вам један проблем, ево вам једне душе која је сама собом широк хоризонат пун боје, пун сенака. не без светлости, хоризонат на коме песничка видовитост може да буде вођ и историји и философији и да им покаже ио неку танко заличену лепоту и по неку голу истину! Ево вам једне сенке, задахните је да оживи! Али да ггођемо у Рим. 1*2. У Риму је од г. 1466 па до јесени 1478 центар српске емиграције била Катарина, некадашња краљица босанска, кћи херцега Степана од Јеле кћери последњега зетскога Балшића. Становала је у палати која се звала Спинола РаЈахго 8ршо1а, прозвана позније Ра1агго <1еЈ СопуегЧепсН, у којој је после њене смрти 25 Октобра 1478) становала Карлота Лузињанка, краљица «од берменске, Кипра и Јерусалима", и у којој је РаФаило умр о." Од властеле, која јој је двор чинила. помињу се: Госпођа Павлија Миросава Мирковића, Госпођа Јелена Ивана Сенковића, Госпођа Мара кћи Ђурђа Мишљеновића, маршал њеног двора Радич Иванов Кљешић, властелин Лука Вучићевић, а помињу се и две верне дворске слуге : Ђурђе Чубранић и Раброје Радић.' 2 Катарина је примала из ватиканске благајне некад помоћ на издржавање своје и свога малог двора. Али је ириродно да је сваки Србин кога су несрећа отаџбине и његове личне невоље занеле у Рим. ишао прво краљици Катарини за материјалну и моралну потпору. Јадна краљица долазила је по некад у положај да од својих дворана позајмљује. Умирући она је наредиладасе плати што је коме дужна била: Госпођи Павлији 20 дуката маршалу Радичу 38, Луки Вучићевићу 18 дуката и 8 карлена. Да је сиротиње из наших крајева у Риму било, види 1 ОтеЈгогоутб, Сге8сМсћ1е (1ег 81а<Н Кот нтп М1Ме1аНег, VII, 256. г 84аппе, XVIII, 36.