Отаџбина

ИСТОРИЈСКЕ ЦРТЕ

се најбоље по задужбини коју је Катаринина дворанка Марија основала, оставив тестаментом новаца да се у Риму купи кућа у којој би „сиротне жене из словенских крајева м становале.' Катарина је у Риму живела о једној вери и о једној надежди. Вера јој је била: да ће се Восна на сигурно од Турака ослободити; надежда јој је била: да ће се њен син Жигмундо и њена кћи Катарина, који су се потурчили, вратити вери својих отаца. Умирући она је у своме тестаменту дала израза тој својој вери и својој тој надежди. 2 Прислушкујући тоновима њених речи у њеном тестаменту рекао бих, да је њена вера већа од њене надежде. Како је горка и жалосна судбина ове жене и ове краљице! Изгубила је све своје богаство, престо, круну, мужа, краља, отаџбину, пријатеље, а син и кћи били су јој горе него сахрањени, живи у нечистој чељусти аждаје агарјанске! На какве се муке није метало срце њено, кад је у својој интензивној хришћанској побожности падала на колена пред икону Вогородице на великом олтару у цркви Ара-цели, 3 па у топлој молитви помињала оно своје двоје деце, која су јој по природи најдража створења на свету морала бити, а ко]а су не само далеко од ње у туђем и варварском свету него још даље од онога што је њој најсветије било! Модерна времена имају своја искушења и своје муке на које по некад разапињу љубав једне матере , али нема ничега што би се могло поредити са оном страшном бољом под каквом се ломило срце

1 81агте, на исх. м.

2 »Наћепб^ие јгЛисгат 111 Вотто, (^иос! ргаеДЈсиип Ке§пит Возтае аН^иаш1о с!е тапи 1уггатса е1 ћов(;Ш ехс1(1е1; е! геуег1е(:ш' а1> еа;,....* 81 ЗГјрзтип(1и8 (^иоД Оеиз рег тбпИат зиат регтНШ с1етеп1;!ат) ех Маћоте^апогит уотПи, 111 (Јио (Је^И; <1е ргаеаепЈе, а(1 л-егат Сћг18Н И(1ет геаШег геуегШиг еГс.« Тестамеиат Катаринин у 6. 6. БеЈћпИг Сос1ех Јигјз ОепИит ВГр1ота11сиз, Наппоу. 1693,1. 438 Тћетег, Моп. 81а\ г . .Мегн1. I., 509 8(.агте, Х\ III, 32.

3 Црква (8ап(а Магја (1' Ага-СоеН) у којој је Катарина сахрањена у близини је иалате Спинола; на и.еном главном олтару била је од старина икона богородичина, за коју су калуђери дричали да је једна од оних које је св. Дука писао. Бе8сп210пе (1Ј Кота Мо(1егпа, Кота 1707, стр. 574.