Отаџбина

54

АНА КАРЕЊИНА

Изашло би то, да сам ја, знајући унапред да неће никада доћи до праве опасности, хтео изазивањем просто* да се окружим некаквим лажним сјајем. То је Фалично, непоштено, то је варати себе и друге Дуел је немогућан, то од мене нико и не очекује. Мој је задатак очувати моју репутадију, јер ми је она потребна да без пренрека наставим свој државнички посао в Службени рад, који је п дотле био за Алексија Александровића врло важна ствар , учини му се сада још важнија. Размисливши тако о дуелу и одбацивши га, Алексије Александровић приђе разматрању развода — другом излазу, који беху изабрали неки од оних мужева, којих се беше сетио. Прегледајући све познате разводе бракова (а њих је било врло много у највишим слојевима, друштва, у којима се он кретао, и које је он добро знао). Алексије Александровић не нађе ни један једини случај, у коме би се разводом постигло оно, што њему беше циљ. У свима тим случајевима, муж уступаше или продаваше своју неверну жену, јер баш крива страна, којој беше законом забрањен нови брак, ступаше у привидно законите одношаје. А у овом свом случају Алексије Александровић увиде, да је просто немогућно доћи до законитог развода. Он виде, да комнлнковани одношаји његова живота, не допуштају ни саму употребу оних грубих доказа које закон тражи, ге да огласи жену да је крива, јер би употреба тих доказа више шкодила његовом јавном угледу, него њој. Покушај за развод брака уродио би само скандалозним процесом, којим би се његови непријатељи корнстили, да оклеветају и да понизе његов узвишени положај у свету, а међу тим главна мета, да се одношаји уреде са што мање штете, не постизаваше се ни самим разводом. Осем тога, носле развода. или чак и после самога покушаја са развод, жена ирекида своје одноша^е с мужем и сједињава се са љубавником. А у души Алексија Алек-