Отаџбина

АПА КАРЕН ИПЛ

сандровића, у пркос потпуне презриве равнодушности према жени, остајаше још једно осећање. које захгеваше, да се она пе може сјединиги са Вронским, да не могне из свога преступа извући за се гу корист. Сама помисао на ту могућност, толико је дражила Алексија Александровића, да се стресао од бола, да је устао и сео на друго место у каруцама, па је намрштен дуго завијао ноге у плед. Осем Формалног развода. остајаше још један начин, којим су се послужили Карибанов, Паскудин и онај добри Драм —- а то беше одвојено живљеље. Али и у том начину беше скандала, као и при разводу, а што је главно, он би бацио његову жену право у наручја Вронскога. «Не, то је немогућно, са свим немогућно", помисли он, завијајући ноге пледом додаде на глас: «Ја не могу бити несрећан, али ни она ни он, не треба да буду срећни в . Суревњивост, која га је> мучила за време неизвесиости, беше ишчезла у оном тренутку, када му је жена својом исповешћу „истргла зуб". Али то се осећање одмах замепило другим: жељом, да она не само не тријумФира, него да буде кажњена за свој престуи. Он ту жељу није ни у себи признавао, али он је у дубини душе захтевао да она страда и трпи за то, што му је повредила част и спокојство. II размотрившн још један пут све услове дуела, развода, одвојеног живота. и одбацивпш све то, Алексије Александровић дође до уверења, да има само један једини излаз. а то је : да задржи жену код себе, да сакрије од света што се догодило, да предузме све иотребне мере да онемогући сваку даљу њену преступну везу, те да је тиме казни и ако ово последње не признаваше. «Моја је дужност саопшгити јој одлуку. да бп, узевши у обзир тежак положај, у који је она, увалила породицу. сваки други излаз био гори за обе странеод спољашњега вШиз с[ио, п да сам ја вољан одржатм га под условом. да она тачно врши моју вољу, и да прекине сваку везу са љубавником". Као у потврду те од-