Отаџбина

У с к о к

25

са Мумулом са пауновима и мисирским кокошима. Кад се, већ прилично заморени, повратише на тријем међу старије , поче Мирослав да их запиткује за ситнице и чисто дјетињске нослове, само да их и према оеби ослободи. По његовој наредби, сестрић донесе једну повелику књигу, а кад је он расклопи и стаде листати, Јан и Лудмила зинуше од чуда. Бјеху у њој живо насликане свакојаке животиње, сисари, тице, рибе и гмизавци. Брат и сестра никад не чуше да се и о томе у књигама учи. Али се тек у велике зачудише, кад ујак стаде испитивати сестрића; Мирослав из далека прстом покаже њеку животињу, а Вацлав одмах јој погоди име, каже гдје живи, чим се храни и остало. Састанци учесташе. С почетка Мирослав је њих испитивао докле је премјерио све складиште њихова знања, гдје нађе много пљеве, а врло мало једра зрња Пошто н.ивице отријеби, стаде их крчити и мекотити, гга сијати лагано и поступно. Поче их настављати у материнском језику. који дотле говораху онако «по уху», па у рачуну, иовјести и земљопису. Мирослав бјеше стекао учитељску вјештину учећи свога Вацлава; темељно начело кога се властелин држао било је: „сјећај се недостатака својих учитеља и не ради као они! и Пошто их ирилично упути, изједначи их са Вацлавом, који сад мораде понављати оно, што бјеше прошао , ге тако даде маха утакхмици, тој силној помоћници свакога напретка. Јана је јоште учио како ће руковати мачем, — у тој вјештини Мирослав бијаше велики мајстор , а Вацлав његов достојни нашљедник. Јан и Лудмила редовно одлажаху ка П-ћима, весело као на веома угодну забаву, и враћаху се свакога дана снажнији душом и тијелом. У двору нико не дознаде за њихове тајне путеве, нити опазише знатну измјену у њихову понашању и говору, јер, као што већ рекосмо, мала се брига о њима вођаше, а Непомук бијаше једнако у Бечу. Кметићска се дјеца у чуду питаху шта би са по-