Отаџбина

КЊИЖЕВНЕ БЕ.1ЕШКЕ

ликим туђинским, истина „пикантним", али више за увесељење но за облагорођавање удешеним нричама. ♦ Дечији анђео хранитељ, збирка несрећиих случајева с децом. Покунио п уредио Ј. МгсодраговиЛ професор. Београд. Државна ттамнарија. 1892. Писац ове књижице, као нрактичан педагог. попунпо је њоме једну потребу у нашем друштву, пзнев око три стотине несрећних случајева. где су деца, што су остављена без надзора, пострадала од ватре, од воде, од животиња, од пада или где су се повредила и осакатила разним оруђем или пграма. Књижпци је циљ да скрене пажњу родитеља на голему опасност, која прети деци највише у оном добу живота, када могу да се покрећу а јопг не нознају околину своју нити имају довољне снаге да се отргну зла положаја, ако западну у н>. С разлогом напада писац на једну заблуду нанљг друштва, којом се застиру такве несмотрености родитеља, а то је: „тако је било суђено", па пита: би ли суђено бпло да дете н. пр. растргне свиња, да је случајно тај дан била киша, и да није могло бити изнесено из куће, илп да падне у бунар кад га нема у авлији? Та узречица ..тако је суђено било" нншта друго ни.је до наркотик. којим хоћемо да умиримо наш бол, а можда и нашу савест, и свакп добар учитељ чини своју дужност ако на њу напада и ради да је уклони из друштва, јер је она штетна нећ и с тога, што води фатализму, воји чинп, да и нрема одраслим болесницима постајемо нехатни као и према нејако.ј деци. 0 једном пострадалом детету, које се удавило у малој локви воде, као да и сам писац сумња, јер се позива на очигледца, ко.ји му је доставио тај случај. Ну, има више таквих случајева већ забележених. јер смрт код утонљеннка долази од угушена, а зато је доста и мала ба рица, ако дете цадне на уста те се спречп улазак ваздуха и за највраће време. Што се дете из таквог положаја не може само даисиоручи, вероватно ће бити страва, која му узме снагу, јер има примера да су се и већа деца утопила у иотоку где је мало воде било. Примери су махом прикуиљенп из нашег народног живота те пше књига добија већу вредност за нас, и ми је не можемо докољно препоручитп родитељима наше деце. Из кратког срдачног предговора ове књижнце види се јасно да је љубав према младоме нараштају нашем био њезин цокретач, и она није прва, која нам даје ову лену сведоџбу о ппсцу њезином, а надамо се, познавајући способност п вредноћу н.егову. да пеће бити ни иоследња