Отаџбина

НАТАРЕ11 'СВЕВИД

и бацише у казан напун.ен врелим у.вем. Ту Је скуваше па избацише на брежуљак под градском стеном. Малу Стану, дете од тринаест година покрстише у веру католичку ; истргоше ову душу из канаџа ђаволских и дете — помери памећу. Од тога времена лутала је ио граду, ранила се корењем и месом од стрвина. У градскиј стени нашла је неку пећину, па је онде становала заједно с буљинама, које онде беху староседиоци. По мало и она је попримала навике ових ноћница, па је само ноћу излазила. Кажу људи да се Стани ноћу раширивале зенице, па је после могла видети далеко по мраку као и буљине, а умела је да се вере по стрменој стени као дивл>а мачка. «Шта ћеш, Стано?" упита је сужник. (( Питаш ме шта ћу. Хтела сам да знам где су те склониле убијце моје мајке. Хоћу да покушам да те одавде избавим. Само ми приђи мало ближе, ту до ове решетке, иа ћемо је заједно камењем разбити". «Добра Стано, кад бих могао доћи до решетке, можда би се ласно избавио ; али ме приковаше јаким ланцима за стену, па не могу дотле доћи". ( (А ти сачекај док од добрих људи добавим алатке, којима ћеш ланце обити. Има далеко у гори много наших л^уди, који ће ми помоћи, а има и у граду неког, који ће умрети ако ти пропаднеш. С њиховом помоћу бићеш избављен". ( ( Бог те, Стано, за то благословио". Девојче се, као гуштер, успужа уз стену до своје нећиие, ту се опрости с бу.љинама, својим другарицама, па се опет исто тако вешто спусти низа стену и оде право у гору, да по планинским збеговима потражи иатарене, који су се онде склонили од гоњења доминикаиских Фратара. * *• *■ Било је то 1241. године. Једне ноћи, док је Стана по гори тражила патарене, под градским капијама зачу се труба страног гласоноше.