Отаџбина

Лука пеловип Ц[А^1Е0[ |се^8[|Д Д 33:! Мора бити да је Д1|н1у^0ва(Ј^©|©1>/<10 , јер је непрестано снажно дувао детд Ц^е разбуди носпалу стражу. Једва се једном указа на градском бедему дремљиви сгражар, те упита гласоношу: (( Шта ли нам доносиш, иезнани гласниче ?» „Гласник сам бана Зибислава, носим важне иоруке твоме господару, кнезу Хрвоју. Спуоти мостове и отвори на граду капије, јер ми се много хита п . (( Давно нас овака тица није узнемирила", промуца дремован стражар, али оиет не похита да пусти гласника у град. Боље ће бити да ово јави кнезу. То је н учинио. Хрвоје нареди, да га одмах пусти у град. „Које нам добро доносиш банов гласниче ? и упита га кнез. «Поздравље од бана, мога господара", рече гласник поклонив се кнезу. «Бан те иреклиње" , нродужи гласоноша, «да одмах спремиш ратнике и да му похиташ у помоћ. Страховити до сада непознати народи појурише преко руских пустара у државу угарскога краља. Војску му разбише, а краљ побеже далеко у приморске земље. Људи казЈју да су то татарски народи. Испред њих бежи све што је живо. Држава угарског крал^а Беле IV. опустела је, а татарске чете прегазиле су и хрватску земљу, па се упутише држави нашег господара. Бан је скупио своје ратнике, а тебе и сву властелу босанску преклиње, да му похитате одмах у помоћ." Страшни глас за кнеза Хрвоја. Тек што је постао велики властелии, киез једне крајине, а већ га бан позива на војну противу незнаних народа, који су сатрли велику војску угарскога краља Беле. Поче ио мало размишљати, па онда рече гласнику : «Кажи госиодару, да ћу доћи." Гласник се поклоии и оде из града, али не бану, већ другом властелину, да и њега позове у помоћ.