Отаџбина

ИАТАРЕН СВЕВИД

Забринути кнез разаслао је слуге, и позвао своје властеличиће и ратнике из врбашке крајине, али их се тек трећи дан искупило једва стотину. (( Што ли, кнеже. сабираш ратнике V . упитаће кнеза патер Хијацинт, провиицијал доминиканских калуђера, гледајући зачуђено сакупљену чету. <( Позвао ме бан да му се нађем у помоћи , ако би га напали Татари", одговори Хрвоје. „Татари! Од куд овамо Татари? Или се ти шалиш, или се бан пошалио. -Њихово је боравиште у књигама нашим забележено далеко одавде преко високог Урала на азијским висинама, па зато до нас не могу никад допрети м . «Вере ми, оче Хијацинте, добро ће бити не помишд.ати на шале. У осталом ено нам другог гласника, где јури ка граду. Он ће нам објаснити, је ли ово шала или је збиља". С великим нестрпљењем дочекаше другог гласника. „Бежите господару ! Иду Татари !» беху поздравне речи новога гласника. «Вог с тобом и света Богородице!" одговори му провинцијал, скрстив пренеражено руке иреко трбуха. «А где је бан ? и упита кнез. ((Погииуо је у боју с Татарима. Страшан је то народ : све су јуиачке хришћацске војске, на које су наишли, до сада потукли. Још мало, гга ће се преко оних брда указати престрављеии народи, где беже испред татарске напасти. Мепе је амо послао кнез Манојло с Бистрице, твој шурак, да теби, кнеже. поручим, да се за времеиа склониш испред татарског покоља. Кнез Манојло, по примеру угарског краља, побегао је уприморске земље". Овај глас заплашио је Хрвоја, но плашња се његова увећала о-ним страхом, који се иоказивао у цртама патра Хијацинта. Као без душе одјурио је патер у манастир. Ту је искуиио доминиканске Фратре и за час би одлучено: да се бежи. Манастирске драгоцености иотоварише