Отаџбина

ПАТАРЕН СВЕВИД

335

на мазге, а смирени Фратри појахаше спремљене коње, иа не опростивши се с кнезом, господаром Јајца, одоше из града. Мрко је Хрвоје гледао за бежаначком четом, која у часу опасности мисли само о своме спасу, па промумла: с( ако сте ви побегли и ја ћу за вама в . Наредио је да се доведу коњи, па са својим ратницима оде за калуђерима Са собом је новео Иринку и њену дојкињу Јадвигу Иринка се дуго опирала очевој наредби да се спреми за бекство. Волела је умрети, ио отићи из града. Али јој Јадвига иешто шанула и девојче се весело поче спремати за далеки пут. Јадвига је међутим сишла у замачки врт. Ту је са сувих струкова.мирисавог босилжа набрала пуна иедра црнкастог семења. Нека јој се ово у путу нађе. Узјахаше за тим добре нарипе па одоше из јајачког града. У великој забуни заборавише на сужника Свевида. «Кад се већ мора мрети", говораше патер Хијацинто када га је Хрвоје на путу заиитао за сужника, (( опда је равно од које ће смрти угинути, да ли од мача, да ли од ватре или од глади. Продао је душу нечастивом, па пека га сада вештице избаве из тешких окова и тамничке стене. Онде ће он умрети, јер му тамницу нико неће наћи. Добар хришћанин не треба да зажали, што га онде остависмо његовој судбини". И у бежаначкој чети биле су две добре хришћанске душе које су се искрено радовале, што је Свевид остављеп својој судбини. То беху Иринка и њена дојкиња. Оне беху једине безбрижне и веселе у гомили иреплашених бегуиаца. Где год би наишли на коју распутницу, Јадвига би из иедара извадила шаку босилжовог семена, па би га бацила на десну страну украј пута. (( Што бацаш из недара то црно семење V упита је радознали провинцијал. «Семе је ово од босиљка, богородичина цвета. Хришћанке казују, да га је добро у путу сејати. Где оно никне, онде се настанује душа мајке Божје, која ће омести