Отаџбина

ИАТАРЕН СВЕВИД

наше гониоце да нам не нађу траг. Света богородица сачуваће наша напуштена огњишта, да их душмани пе разоре". Овако је одговарала попу Јадвига. «А ти сеј то семе и моли се богородици да нас заштити од нанасти наших гонилаца", рече натер, благоси.вајући побожни рад дојкиње Јадвиге. Све што је живо бежало је исиред страховитог татарског поглавице Камчат-Кана. Далеко пред њим иредњачио је глас о његову доласку. Испред њега до сада нису бежали појединци, ни села ни крајине, но читави народи. Као кад из планинског иожара беже зверови и племеиита дивљач измешани, не разбирајући ко је од њих јелен, курјак, рис или зец, јер све бежи од општег непријатеља, пожара, тако је и сада међу бегунцима било властеле, отрока , иопова , калуђера, католика, православних и јеретика. Изједначила их невоља, јер су сви бежали од заједничког душмана, испред татарских чета страшнога Камчат-Кана. Где је год доспела овака бежаначка гомила, чули су се узвици: «Бежите људи иду Татари!" Ове гомиле повукоше са собом села, вароши и крајине, а Татари били су још далеко од њих. Остадоше пусте велике државе. Растерао је људе глас: «Иду ТатариР Јајчански град којим су Свевидови преци тако јуначки унрављали. остао је пусг. У њему је сад био само један живи створ , — сужник Свевид, унук јуначног кнеза Звездана, Али они људи, код којих је далеко у горским збеговима Стана иотражила помоћи, посматрали су пажљиво шта се у граду збива. Јављено им је за одлазак калуђера и кнеза Хрвоја. После им је Стана јавила да у граду нема никога осим њених буљина. Патарени оставише збегове и уђоше на отворене каиије у јајански град. Вило их је око три стотине. Од народа који је онуда бежао сазналп су за новог непријатеља, који не разбира за влас-