Отаџбина

ПАТАРЕН СВЕВИД

337

телина ни за роба, ни за католика ни патарена. Наумише да се поврате у зоегове. док и ова бура не прође. «3ар да оставите вашу дедовину, коју кукавички напустише ваше крвопије" , крешташе Стаиа храпавим гласом. Људи се згледаше, као да ова девојка мудрије збори но што они мисле. «Па шта да радимо овде, Стано" одговорише јој , «кад се нећемо моћи одбранити од гатарских освајача. Кад толики владаоди беже, шго се и ми не бисмо склонили у своје збегове". «3ар да оставите овде Свевида ? знајте да њега патри нису повели, но су га оставили овде у тамници". «3ар је Свевид овде?" гракнуше патарени. «Помозите ми да га избавимо. Пођите за мном. Девојка их поведе манастиру. Познавала је сваки кутић у граду и у манастиру. У ћелији провинцијаловој напипала је тајна врата, на која уђоше у мрачан ходник. Из њега се спустише у дубок лагум и ту наиђоше на зазидана врата са малим четвртастим отвором. «Ево овде је Свевид. Ево вам алата, па развалите овај зид. м Снажни горштаци за час развалише зид. Ослободише од глади изнемогла сужцика и изнеше га у замак. Онде је сужник дошао себи. Познао је своје једноверце, старе пријатеље кнеза Дрмана. Једва је схватио, шта се збило ових дана. Садје чуо за пропаст угарског краља, за смрт бана Зибислава и за бегство кнеза Хрвоја и доминикаиских калуђера. Нешто се замислио. «Свевиде јуначе, ваља ти више делаги но размишљати", опомињаше га храпави женски глас. Младић се окрете онамо , одакле му долажаху ови звуци и познаде девојку. «Стало„ добра девојко, хвала ти. У тешкој невољи ти си ме тешила. Надао сам се твојој помоћи и веровао оам твоме обећању." ОТАЏБИНА КН>. XXXI. св. 123 '^2