Отаџбина

ПАТАРЕН СВЕВИД

већ горе у граду. Није он управо извирао ни овде ни тамо. Његов је извор био негде далеко , па га је још Звезданов дед трудним радом довео до града и увео у стену. Од првог извора па до места где је вражији поток истицао из стене у врбашки рукавац, президаи му је ток јаким сводом , иа се зато није зиало где му је извор. Лаковерни католици чудили су се где оволики поток извире из стене, а када је у јајачкој околипи превладала поповска сила, прогласише иоток вражијим потоком. За тајну потокову знали су у последње време само кнезови, а Свевид је ово сазнао од кнеза Звездана оне ноћи, када је с/гарац погинуо од стреле калуђерске. Велика вредност овога потока за патаренске кнезове била је у том, што се вода у потоку, кад је излаз у долини затворен, почела пењати кроз пробушену стену до врха градске стене на месту где је био градски извор. Овим је истим путем из овог потока извирала вода изворска. Доњи отвор пропуштао је воду по обичној снази, али чим би се у потоку с пролећа и с јесени вода умножила настао би успор, који је воду јачом снагом терао у висину. У таким приликама извор у граду био је јачи , и са опадањем воде у потоку, постајао је и извор слабији. Ово су таке природне појаве, да ни лукавим калуђерима није изгледало необично. Поток је хујао из новог излаза. Притисак, који је постајао све већи у колико се доле код затвореног излаза скупљала већа количина воде, истеривао је с великом хуком силне млазеве кроз нову одушку. Досадањи градски извор претворио се у поток. Преко ноћ се образовала повећа бара, а до идуће ноћи на горњем градском пољу постало је језеро. Пажљиво је ггатаренски вођа пратио растење језера. Често пута прегледао је зид, да се увери о његовој издржљивости, Дебљина наслаганог, земљом обложеног камења, није пропуштала воду, а давала је довољан отпор новом герету. Трећи дан била је вода хват дубока.