Отаџбина

ПАТАРЕН СВЕВИД

34 3

«Сад можемо мирно сачекати Татаре", говораше Свевид својим ратницима. (( Чдите па се одморлте од великих наггора. Ја ћу сам пазити на град. м „Свевиде кнеже", гракташе Стана, ношто се ратници разиђоше, «ваља се и теби одмарати. Остави мени да чувам град. Очима мојим и по мраку видим, а ти по ноћи не би оиазио никог у долини. Станине су очи навикнуте да по мраку виде, као и очи њених буљина". „Добра Стано! Прошлост твоја требала је бити и боља п лешна", одговори јој Свевид с тешким уздахом. Навикла си се давно на чемеран живот, али ће ти од сада опет добро бити, ;јер си међу браћом својих родитеља. Међу нама не смеш пропасти. Што си до сада учинила за цас и нашу веру, довољно је да те поштујемо. Заслужнија си за род човечији но оне многе светитељке, којима се клањају католички Фратри. Бог ти је живот сачувао, да роду свом будеш од иомоћи. Иди. Остави ме сама, да бдим над нашим трудним послом." „Вараш се Свевиде ако замишљаш да сам доста урадила за с.вој род. Остаје ми још много да довршим. Ко зна хоћу ли икада моћи извршити чему сам се заветовала. Када ми спалише оца, изведоше ме калуђери да гледам овај ужасни призор. Отац је умро на гломачи достојно добром хришћанину. Тај ме је иризор ирестравио. Доцније ме патер Хијацинто изведе на градско поље, па ми је у великом казану врелога уља показао жену где у страшним мукама издише. Хијацинто ми рече да је она жена вештица, а ја сам је познала. Била је моја рођена мајка. И она ме је јадница познала. У тешким мукама довикнула ми ]е: „ћери, освети ме и . Од гога сам призора померила иамећу . На сваком кораку чинило ми се да гледам оца у пламену или мајку у казану. 0, да велике страхоте, које сам морала преживети! Одведоше ме у манастир и дадоше калуђерици мајци Долори на неговање. Добра старица рођена је мајка патра Хијацинта, али је жена мека срца, нежних осећаја. Она једина није могла