Отаџбина

344

ПАТАРЕН СВЕВИД

гледати нечовечне нризоре спаљивања. Много је пута грозни Хијацинто по њеној молби помиловао по неког патарена, когаје калуђерски суд осудио на смрт. Добра мајка Долора спасла је и мој живот. Она је још више радила. Повратила ми је разум". Ту се девојче замислило. (( Ипак сам страховала од ових зверова људскога лика м , продужи Стана, «па сам волела да останем и даље луда. Радије сам трпела њино подсмевање, волела сам да се као луда завучем у пећину међу бул^ине, но да погазим лепу веру мојих родитеља. Тако сам имала мира од попова и од људи, а у мрачној својој пећини молила сам се Богу. Мајчине последње речн дубоко сам урезала у срце. Заклела сам се да ћу осветити смрт мојих родител.а. Зато је нужно да дотле живим". ( (Окај се таких мисли, добра девојко. Немаш се више коме светити. Бог је тако наредио. За праведпу свар ваља отрпети мученичку смрт, те тако да се исправе људске погрешке. Ми смо сви само живо оруђе у рукама Свевишњег творца. Немој да мислиш да нас је Бог напустио, што је дозволио да стотинама патарена прегрпе мученичку смрт. Из пепела ове стотине нићи ће хиљадама нових присталица наше вере. Таки су примери иужни, да би народ лакше схватио правду и истину. Још ће наших хил.адама хиљада умирати у грозним мукама, али зато црни калуђери неће дочекати славе већ само понижење. Доћи ће време када ће њих постићи праведна казна када ће се и сами стидети своје лажне науке. Тада ће се одрећи ове лажи и сами калуђери или ће се са својом лажном науком завући у своје манастире далеко од људи, који им више неће веровати. Зар ће им требати још веће казне? Не, то ће бити за њих најстрашније. Правда и истина морају победити. Оне лагано крче своју стазу. али њом ће поћи цео свет. Муке које данас подносимо-. нису казне божије; оне су само обележја, докле је истина, правда и просвета прокрчила своју стазу за спас