Отаџбина

ПАТАРЕН СВЕВИД

36!

Од тога доба прошли су векови. Столећа љуте борбе светлости против мрака. Нестало је јајчанских патареиа, као што је много шта на свету пропало. Али на овом свету може да нестане само оно, што само собом пронадне. ТТТ то се на силу сатире, не да се искоренити. У очајној борби истине противу притворства изгинуло је Свевидово нотомство. Мачем и огњем уништавана је патаренска јерес, али је из иепела оних хиљада спаљених патарена изникло милиоиима нових јеретичара. Из њихова пепела поникоше славнн проповедници Хус, Јероним. УјклеФ и Лутер , као и јуначки борци за слободну мисао Жишка, Калвин и Густав Адолфо. Данас та историја. тај светски суд бележи некадање јеретичаре као врле борце за истину и слободу људскога ума, а са гнушањем осуђује владу силних калуђера. Испунише се Свевидове речи, да се иетина ни мачем ни огњем не да савладати и да ће калуђерства но себи нестати, стидећи се довека онога, што је урадило. Јајце је од тог доба често мењало госнодара. Владаху њиме на измеице Срби, Угри и Турци. Нови господари мењали су облик и утврђења градска, како се коме учинило угодно. Нестало је и оних градских поља јајаста облика, а време је сурвало сводове над вражијим потоком. Далеко од Јајца под голом стеном крај реке Врбаса гшчивају кости јајчаиске девојке јунакиње Стане. Патарени су је онде сахранили. Па гробу су јој засадили достојан споменик — беле кринове , обележје невиности, наДе и поноса.

'Д<ЛЕКСА ј^ДДУЛОВИ-К