Отаџбина

360

11АТАРЕ11 СВЕВПД

твог оца.... онде смо тм у казану скували мајку.... ха, ха, ха. ха, гадна вештице.... Мач ми дајте, мач...." Изиемогао пао је у наручја оца Антонија. «Мајка Долоро", рече иатер Антонио, (( зовните брата Снлвија. Дотле ћу ја да иазим на болника. Стара калуђерица илачним очима изашла је из синовље одаје , али се убрзо врати са другим калуђером.. Патер Силвио беше вичан лекарству. Прегледао је болпика, замишљено је махао главом, па озбиљним гласом. заповеди : „Леда — и молитве". Петар Антонио похита да изврши ове налоге. Слуге донеше леда, а у маиастирској капели почеше служити службу за спасење душе болнога бискупа, кога су мучили ђаволи, а давиле вештице. Док је лекар намештао болнику ледене облоге, дотле се мајка Долора молила Богу за здравље милог јој јединца. Њој се придружио још један доминиканац. Клечећи крај болника читали су у себи разне молитве , а из суседпе капеле зачуше се тихи звуци богородичине иесме са тужним рефреном: (( ога рго поМз". По свршеној служби дошао је опет патер Антонио у болникову одају. Клекнуо је и он крај ностеље, па је иолугласно читао свој (( ра1^г поз^ег". У молитви је гутао речи. Само се онда могла чути ио нека реч из ове молитве, када је јаче уздаиуо.... Па1; уо1ип!;а8 1иа.... ранет по81гит.... поз т 1епШ1опет.. . (( 1п 1;епШшпет 1» продера се болни бискуп, зграбив грчевито руке натра Антоннја. (( Те си речи ти изговорио.... не, на.... ниси ти.... други.... ах Стано.... вештице...." Клоиула глава паде му на груди, а очи му изгубише живи сјај. Патер Силвио онита му руке, наже се ка болниковим устима, па мирно рече: „Бог се смиловао, бискуп је умро м .