Отаџбина

Г1АТАРЕН СВЕВИД

359

листе ми оца, удависте ми мајку, а ја сам све ваше опремила иа пазар ђаволу". „У .казаи са вештицом !" повикаше судије. Ова кратка нресуда одмах је извршена. Бацише Стану у казан са врелим уљем, као некада њену мајку. «Онрости ми Боже , родитеље сам осветила! ) ' Ово беху последње речи јајчанске јунакиње. Прогутала ју је дубљина врелога уља, у коМ се удавила. Избацише је затим у поље преко градске стене, да јој тело растргну гладни гавранови , али преко ноћ нестаде га са оног места. Благодарии патарени склонише јој мртво тело, па је сахранише далеко од града под високом стеном покрај Врбаса. «Однео је нечастиви своје чедо, ту страшну вештицу", казиваху сутрадан калуђери. Једном се ратнику привидело, као да је читаво коло вампира и вештица дошло по њу, да је одмах оживела и са њима одлегела у ваздух. * * «Држ'те вештицу! Не дај ме мајко Долоро!.... Помагај патре Антонио!" бунцаше оболео бискуп Хијацинт. Крај постеље болникове клечала је мајка Долора , игуманија из урсулиначког манастира. Добра старица остављала је свакада манастир, кад год би јој син ишао на далеке путе по налогу црквеног поглавара. Добра ова душа спасла је многе невине људе од калуђерске освете. Сада се молила Богу крај иостеље болног јој сина. Оболео је од гешке болести можданих живаца. Спопала га љута трзавица, а при томе је бунцао и викао 7 како га дави напаст од вештица. «Но дај ме мајко, вештица ме дави !» дерао се болник. «Умири се сине", тепала му је мајка. «Г1осле, овде нема никога осим мене и патра Антонија". «3ар је не видите!.... Ево ми стеже грло ... Хоће да ми ишчуиа живо срце.... Проклета вештице.... проклета •Стано.... још ми се ругаш.... Ено онде сам дао спалити