Отаџбина

358

ЛАТАРЕН СВЕВИД

миниканских Фратара ушао у град, измилила је полако, пажљиво из своје пећине. Све је у граду дубоко спавало, уморено од далека пута. Можда су калуђери сањали о новим жртвама патаренским. о гломачама и казанима, тим згодним средствима за повраћај неверника у крило једино спасавајуће цркве. И одиста се диже страховити пламен са нове гломаче, само што сада нису горели натарени, већ калуђери са манастиром и католички ратници са замком јајчаиским. Од озго са кровова бацала је Стана упа.љене мешине пуне уља и катрана , на је тако обавила све излазе у море од пламена. Спасења није било. Сви су оиде изгорели. Манастир и замак претвореии су у прах и пепео. «Ха, ха, ха, ха! Крви жедни вуци човечијег облика!» смејала се Стана. „Овако сам гледала како ми спаљујете оца , како ми давите мајку. Онда сте им се смејали, а сад вама се ја смејем. Живела сам зато да вам се осветим, а сад одите па ме удавите ,) . Као гуштер спустила се низ замачки дувар, попела се на највишу стену, па је отуда посматрала страховити пожар. Није бегала из града. Остала је онде крај својих буљина. Ту су је затекли нови крстоносци , који су по папином налогу дошли да освете смрт својих претходника. Довео их је бискуп Хијацинто, онај злогласни патер доминиканац, који је некада у овом крају био провинцијал. „Огњем и мачем требите невернике!» заповедао је бискуп својим крстоносним четама. Али кога да спал>ују, кога да покољу, кад у граду никога нема. Чак се из околине свет раселио. Побегли су и бами католици, из страха да их због имања не огласе за јеретике. У граду је била само луда Стана, а сада је изгледала још луђа, још блесастија. Доведоше је пред поповски суд. «Не дирајте у невинелзуде; замак и манастир ја сам упалила", казиваше Стана судијама. „Снаљивали сте доста невиних људи, право је да ред и на вас дође. Спа-