Отаџбина

ЛАТАРЕН СВЕВИД

3 57

сиоразуму срискн краљ Урош уступити празне земље стрл.епских господара, који су изгииули у боју противу Татара. Уз то му српски краљ ујемчава слободу вере. „Вера је преча од рода, род пречи од љубави", попављао је Свевид. Искупио је збор патарена и они закључише да напусте Јајце и врбашку крајину, па да се одселе у понуђеие земље, а под закриље српскога краља, који обећава да неће дирати у веру, живот и слободу јајчанских иатарена. Јунаци јајчански оставише место својих праотаца, да у новом завичају спокојно исповеДају првобитну прос/гу Христову науку. Оставише онде онај људским рукама наслагани брег, као трајни споменик пегдашњег јунаштва српских синова, који не хтеше погнути главе ни пред римским папом, пи пред цариградским патријархом, нрезирући лажпу поуку свемоћних калуђера. Тако је опет Хрвоје постао господар јајчанске области. Оженио се по други пут Латинком. Она му је родила сина и тако је залечио јаде , које му је задавала непослушна ћерка, проклета јеретичарка, Свевидова Иринка. Једна је само патаренска душа остала у Јајцу. То је била Стана. Нису је могли приволети да са њима иде. «Ви идите драги моји, и треба да идете", казивала је при растанку Свевиду и Иринци. (( Будућност оволиког народа скопчана је са вашим животом. Мој је задатак други Учинила сам роду што сам могла да урадим , а сада ме оставите мојој судбини. Кад будем извршила свој задатак, ја ћу потражити ваш нови завичај. Остала је сама самцита у граду. Скинула је лепо одело па је опет навукла своје траље, које је оставила у пећини буљииама на чување. Опет се претворила у луду Стаиу, која је некада обдаи боравила у пећини, а ноћу тумарала по градској стени. Само шго сада није тако радила. Из лагумова градских износила је на равне кровове напуштеног манастира и замка пуне мешине уља и катрана. Ту их је прикрила до згодне прилике. Оне иоћи када је Хрвоје са својих десетак ратника и гамилом до-