Отаџбина

ЛАТАРЕН СВЕШН

испаштати ја ире, ја носле, само што грехове краљева испаштају народи. Оба некада знатиа владаоца разаслаше слуге, да по планинским збеговима сакупљају разбегле поданике, да им кажу како је престала беснети сила татарских освајача Пешто се иарода искупило око својих старих господара, али тај народ беше сиромашан и оголео. После се и властела повраћала на рушевине својих некада сјајних дворова. Вал^ало је све из нова тећи, из темеља нодизати и населити иусте крајине. Прочуло се, да је Свевид кнез од Јајца и врбашке крајине сатро нод Јајцем силу неверника. Татарске чете, од којих су народи бегали, саломише се нод јајчанским градом, па се отуда и не вратише у своје хорде. Оба крал^а послаше младоме кнезу поклисаре, нудећи му нове нитоме крајине у баштину, а као уздарје да им само обрече верност и послушност. Владислав је више обећао: слободу вере и заштиту од гоњења католичких Фратра. Свевид је одбио обе понуде. Остао је даље кнез у својој дедовини. Патарене сада иије нападала ии источна ни западна црква, јер се калуђерп још не новратише од страха, који им зададоше дивљи завојевачи, страшни Татари. Тако су протицале године мирног живота у Јајцу. Млади кнез живео је срећно са својом женицом, лепом Ирииком. Венчао их је најстарији патарен, не под црквеним, већ под небесним сиодом. Благословио их је под ведрим иебом, да им живот буде светао као јасни зраци јаркога сунца. Јадвигу су поштовали као мајку, а Стану, то сироче без оца и мајке. примише за сестру. Посред овог срећног живота, донесе иоклисар Котромана, новога бана босанскога, норуку Свевиду, да је жел.а римскога папе да поврати Јајце и врбашку крајину кнезу Хрвоју, њиме признатом господару ове државе. Ако не усхте ово вољно да учини , он ће помоћу угарског краља силом повратити Хрвоја, а босански ће бан на њега дићи крсташку војну. Пристане ли на ово, њему ће по