Отаџбина

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

XXIII. Да л' ћу моћи слику дати Оне собе сјајног стана , Где мој јунак време трати Пресвлачећ' се целог дана ? Све, што нружа Лондон стари Тричарије, разне ствари, Што их нашем носе крају, Па за маст и дрва дају; Што париски укус нлодни, Дајућ' облик мамца права, Рад' забава измишљава, Да се држи луксус модни, Све то купи овог света, Мудрац од осамнај'ст лета. XXIV. Чега само туна није : Мирис — Флаше пуне, празне I],ариградске дрангулије, Па од бронзе ствари разне. Ту чешљеви, луле стиве, Па маказе, праве, криве ; Туна четке Фине, грубе , И за нокте и за зубе. А Русо се (узгред буди) Славном Гриму диви, чуди, Како да он, баш Грим исти , Пред њим своје нокте чисти ! — Бранич иравде и слободе, Овде с права пута оде! XXV. Што човеку да се брани, Да му нокти буду чисти? Тако хоће наши дани,