Отаџбина

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

Навика је десгхот исти. К'о Каверин што је био, Оњегин се кицошио ; Иа одела каква спрема, Кицош да му пара нема ! Он се гизда с пуно мара, По три часа у том прође, Па тек онда ма куд пође, К'о Венера када стара У оделу мушком иде У маскаре да је виде. XXVI. А нову му тоалету, Која на се поглед сврати, Ја ученом могу свету Са свим верно описати. Али крај све добре воље, Ћутати је ипак боље. Панталоне, фра.к, жилети, Ко ће руског да с.е сети ? Ја већ видим, извините, Да ми ништа слог не вреди, Због шарања он већ бледи , А туђе га речи ките. Макар да сам, што бих крио, Руски речник претурио. XXVII. Али то ми предмет није. Хајд мо на бал, шта бих знао, Где се јунак Јевђеније На врат на нос одвезао. Покрај кућа, већ у мраку, Хите кола по сокаку. А Фењери с оба краја