Отаџбина

ФИ.10С0ФИЈА УМЕТНОСТИ

377

величанственим чипкама; кожа им је ружичаста, очи светле, а зенице од рубина. Таквим претераним имитовањем уметник нобуђује не уживање, већ одвратност, често гнушање, а по некад и ужас. Исто је тако и у литератури. Најбољи део драмске појезије, све класично позориште грчко и Француско, највећи део шпанских и инглеских драма и не иомишљају да тачно копирају обичаи говор ; оне намерно мењају људску реч. Сва лица говоре у стиховима; песиик даје њиховом говору ригам, а често и слик. Да ли је тај ФалсиФикат штетан по дело ? Никако За то имамо најуочљивији пример у једпом великом делу из нашег времена, Ифигвнији Гетеовој, која је нрво била написана у прози, а после у стиховима. Она је леиа и у прози, али у стиховима, каква разлика! Овде, очевидио, промена обичног говора, увођење ритма и метра дају делу јединствен израз, ону светлу узвишеност, ону силну трагичну и племениту песму, на чији се звук дух уздиже над обичним вулгарним животом и види пред својим очима хероје из старога доба , заборављено покољење примитивних душа и међу њима узвишену девицу, божанског тумача, чувара закона, људског доброчинца , девицу, у којој се скупљају све добре и илемените стране људске нрироде, да славе наш род и уздижу наше срце. IV. Дакле, треба имитовати врло много, али не све. Остаје да се одредн у колико треба имитовати; ја одговарам у напред: «Сразмере и узајамне односе појединих делова." Нека ми се опрости ова апстрактна деФиниција; то ће се објаснити. Ево вас иред једним живим моделом , човеком или женом ; треба да је копирате , а имате само оловку и парче хартије колико две шаке. Без сумње, не може се захтевати од вас, да репродукујете величину делова, јер вам је хартија и сувише мала; још мање може се тра-