Отаџбина

370

ФИЛ ОСОФИ.ТА У МЕТИ 0 СТИ

би била најбоља трагедија. иајбоља комедија , најбоља драма? СтенограФске белешке из суднице, јер су туиа све речи репродуковане. Међутим , јасно је, да и ако се у томе по некад нађе која црта природности, какав излив осећаја, то је само једио зрно чистога метала у великој гнецавој и грубој маси. То може да да материјала писцу, али то није уметничко дело. Може бити неко ће рећи, да су ФОтограФија, ливење и стенограФија махиналне процедуре, да махшга ваља оставити на страиу и људско дело иоредити с другим делом. Потражимо, дакле, уметничка дела, која су што је могућно тачније изведеиа. У Лувру има једна Денерова слика. Четири пуне године лупом је радио један портрет; ништа ту није изостављено, ни боре иа кожи, ни неириметне пеге по јагодицама, ни црне тачкице, расуте по носу, ни плавичасте, микроскопске вене, које се гранају под епидермом. ни светлуцање ока, у коме се огледају оближњи нредмети. Сваки застаје зачуђен: глава изгледа као да ће да изађе из оквира, иикада пије виђен толики успех, нити толико стрпљење. Али, на крају крајева, једпа површна скица Ван-Дајкова је сто пута силнија, јер нити се у сликарству, нити у другим уметностима цени т. зв. 1готре-Г оеД. Још јачи доказ да тачна имитација није циљ уметиости то је тај, што су неке уметности саме собом нетачне, а на првом месту скулптура. Статуа је обично у једној боји, бронзаној или мраморној; шта више, очи су без зеница и баш та једноликост у боји и то смањивање моралног израза усавршавају њезину лепоту. Јер погледајте дела, у којима је имитација изведена до крајности. У напољским и шианским црквама има колорисаних и одевених статуа, има светаца обучених у праве мантије, светаца жућкасте, земљане коже као у аскета, крвавих руку, нрободених слабииа; иокрај њих богородице у краљевском оделу, празничном руху, у сјајној свили ; оне су украшене дијадемама, скупоценим огрлицама, светлим тракама,