Отаџбина

ФИЛОСОФПЈА УМЕТНОсти 37 5 те живе личности, сви се ограиичише иа изучавање трагедија, које су их дртале. Узели су за моделе не људе, већ писце. Створили су један уобичајени језик, академски стил, парадну митологију, извештачено стихотворство, речник из најбољих писаца. Тада облада онај несносии стил , којим је опустошен свршетак прошлог и почетак овога века, једна врста жаргона, у коме један слик повлачи за собом други, већ унапред одређен, где се нико није усуђивао да ствар крсти њезиним именом, где је топ обележаван периФразом, где се море звало Амфитрита, где заточена мисао није имала ни израза, ни истине, ни живота, жаргон, који је изгледао као дело какве академије од самих цепидлака, којој личи да управља каквом Фабриком латинских стихова. Према томе закључак је канда тај, да треба неирестано посматрати природу, како би је што боље могли имитовати и да се целокупна уметност састоји у тачној и потпуној имитацији. III. Да ли је то баш истииа и да ли вал^а закључити, да је апсолутно тачна имитација циљ уметности ? Ако је то тако, онда би најтачнија имитација дала иајлепша дела. Међутим, у ствари није тако. Јер, прво, у скулптури ливењем се добива највернији и најтачнији отпечатак од модела, па ипак, без сваке сумње, добро изливена Фигура не вреди толико, колико добра статуа. С друге пак стране, ФотограФија је вештина, која на равној површини, помоћу линија и боја, најпотпуније репродукује, и то без икакве погрешке, контуру и модел предмета, који треба да имитује. Без сумње, ФотограФија је за сликарство корисно помоћно средство; образовани и интелигентни људи служе се по некад њоме, али при свем том, она се не може ни близу поредити са сликарством. Најиосле, као последњи пример, кад би било истина, да је што тачнија имитација циљ уметности, знате ли, која