Отаџбина

374

ФИЛ О ООФИЈА УМЕТНО СТИ

бетала замењују храбре атлете грчке и окореле борце римске. Поступно се забрани позпавање и изучавање живога модела. Он се више није гледао ; сви имају пред очима једино дела старих мајстора и копирају их. Наскоро затим, копирају се само копије коиија и тако даље, а у свакој генерацији удал>ује се за један ступањ од оригинала. Уметник више нема овоје мисли и својих личних осећаја; он је махина за ирецртавање. То удаљавање од модела довело је уметност у такво стање , у којем се види у Равени. Тада нико вцше није знао друкчије представити човека до кад седи или стоји; остали положаји тела су сувише тешки; уметник више није кадар да их ствара. Ноге и руке су укрућене као да су поломљене, боре на оделу су дрвенасте, личности изгледају као лутке од воска, а очи су прогутале целу главу. Уметност је као неки болесник, који болује од сушице; венуће, па ће и умрети. У другој једиој уметности , у веку, који је близак нама, налазимо једно слично опадање, проузроковано сличним узроцима. У веку Луја XIV. литература је доспела до савршеиог стила, чистог, тачног, умереног, тако да му нема равног, а нарочито драмска уметиост имађаше језик и стихове, који целој Јевропи изгледаху као ремекдело људскога духа. А то с тога , што писци имађаху око себе моделе и што их непрестано посматраху. Луји XIV. је говорио савршено, достојаиствено, речито, краљевски. Знамо из писама, депеша, мемоара дворских личности да се аристократски тон , елеганција, иравилност израза, ноблеса у понашагву, вештина добро говорити да се све то налазило како код придворних личности, тако и код владара, те је писац, који их је носећивао, требао само да нотражи у своме памћењу и искуству, па да нађе најбољи материјал за своју уметност. После једног века, између Расина и Делила, догодила се велика промена. Ти дијалози и ти стихови побудише толико дивљења, да, у место да и даље посматрају