Отаџбина

ФИЛОСОФИЈА УМЕТНОСТИ

373

Анџела; даље, љубитељи позоришних декорација и телесних округлина, који су дошли после великих Млечана и академски и будоарски сликари, с којима се свршило француско оликарство XVIII. века. У литератури за то су пример стихотворци и ретори из доба римског опадања, сенсуални драматурзи и декламатори, с којима се свршила ииглеска драма, Фабриканти сонета , епиграма и емФаза из талијанског онадања. Од свију тих примера изабраћу само два, али врло убедљива. — Први је опадање скулптуре и сликарства у класично доба; ако ко хоће да до-. бије жив утисак од тога , треба само да прегледа Помпеју и Равену. У Помпеји сликари и скулптори су из I. века; у Равени мозајици су из VI., па чак и из времена Јустинијанова. За то време од пет стотина година уметност се ужасно искварила, а то само с тога, што се заборавио живи модед. У I. веку још су живели обичаји с палестре и незнабожачки укуси. Људи су нехатно носпли хаљине, забацивали су их лако , ишли су у купатила. вежбали су се голи, гледали су циркусне представе, посматрали су са симиатиЈом и разумевањем положаје живога тела ири раду ; њихови скулптори, сликари и уметници, окружени нагим или полунагим моделима, могли су их репродуковати. С тога видите у Помпеји на зидовима по маленим капелама, по унутрашњим шеталиштима лепе жене где играју, младе јунаке, окретне и поносите, снажиа прса, хитре ноге, све покрете и све облике тела изведене с таком тачношћу и лакоћом, до које данас ии најмарљивије студирање не може да доспе. Мало ио мало, # за оних пет векова, све се промени. Ишчезоше незнабожачки обичаји, навике с палестре, укус за наготом. Тело се више не показује , већ се крије под компликованим рухом и нод накитом од веза , иурпура и исгочњачког сјаја. Нико више не уважава борца и одраслог младића, већ евнуха, писара, жену, калуђера; аскетизам расте, а с њиме и укус за мекушким сањањем, шупљим днспутовањем, шкрабањем и кавжењем. Отрцана холандска бле-