Отаџбина

ФИЛОС0ФИЈА УМЕТНОСТИ

381

радооти процвета у телесним уживањима, блудном црвенилу, белини и овежини нагости, коју он расипаше. Да би то осећање изразио у својој Еермвси, он је раширио тела, одебљао задње делове, увио крста, наруменио образе, разбарушио косе, у очима запалио дивљи пламен необуздане лакомости, распалио хуку. изнео преврнуте столове, урликање,. по./Бупце, оргију и најчудноватији тријумФ људске бестијалности , какав је икада нредставила кичица сликарева. Ова два примера показују, да уметник, мењајући сразмере делова, мења их у истом смислу, баш намерно и то тако, да покаже извесну битиу црту тога предмета, т. ј. главну мисао коју он о томе има. То ваља добро утувити. Та црта то је оно, што философи зову есенциј а ствари, и због тога они кажу, да је уметности циљ да покаже есенцију ствари. Ми ћемо оставити на страну ту техничку реч есвнција, , па ћемо сасвим иросто рећи, да је циљ уметности то, да изнесе главни карактер , неку значајну, битну особину, најглавнију страну предметову. Долазимо сада на праву деФиницију уметности, те вал^а бити потпуно јасан: треба се туна задржати и тачно одредити шта је то битн а црта. Ја одмах одговарам, да јв то особина., из које све остале, или ба.р многв друге, истичу ирема, сталним везама. Нека ми се опрости ово апстрактно објашњење; примерима ћу га расветлити. Битна црта једнога лава, црта која му даје место у класиФикацији природне историје, јесте та, што је велики месождер. Видећете, да готово све остале црте, било Физичке било моралне, истичу из те једне црте као из каквог извора. Што се Физичке стране тиче: зуби као маказе, чељуст створена за мрвљење и кидање; а то му и треба. јер као месождер он се храни месом и живим пљеном. Да би могао да се служи тим ужасним кљештама, он мора да има огромне мускуле, а због тих мускула и сразмерне слепоочне јаме. На ногама друге кљеште, сграховите, опружљиве канџе, па страшан реп, којим маше