Отаџбина

380

ФИ.10С0ФИЈА УМЕI НОСТИ

те налази утецишта у тој уметности, номоћу које кроз ропску тишину говори његово велико срце и његово очајање. На пједесталу те успаване статуе. он је иаписао : „Слатко је спавати, а још слађе бити камен докле год траје беда и срамота. Ништа не видети, ништа не осећати то је моја срећа, с тога не буди ме никако. Ах, говори тишеР Из тог осећања никли су они облици ; да би то боље изразио, он је изменио обичие сразмере, продужио труп и делове, превио тело у боковима, ископао очие шупљине, чело начичкао борама, које личе на намрштене обрве у лава, начинио на рамену читаво брдо од мускула, укочио на кичми жиле и обртње и повезао их једне за друге као сувише затегнут гвоздеи ланац, чије карике тек што нису попуцале. Исто тако посматрајмо Фламандску школу, а у тој школи великог Фламанда Рубенса, а од Рубенсових дела једну од најуочљивијих слика, Кермесу. Као и у МикелАнџела, исто тако нећете ни овде наћи имитовање обичних сразмера. Идите у Фландрију, посматрајте типове баш и у тренуцима радости и раскошне гозбе, на гејаитским свечаностима, у Анверсу или другде; видећете добре људе, који добро једу, а још бол^е иију и мирно пуше, људе Флегматичне и разумне тамна изгледа, крупних неправилних црта, које доста личе на Тенијеве слике; али онаквих животиња, као што су на Кврмеси , нећете ни близу иаћи и поздраво Рубеис их је негде на другом месту нашао. После страшних религиозних ратова, та гојазна Франдрија доби најпоеле мир и грађанску безбедност. Земља је туна тако добра, људи су тако мудри, да је на мах процветало благостање и срећа. Сваки је осећао то ново изобиље и богаство и разлика између садашњости и прошлости гоњаше на уживање грубе телесне инстинкте , као шго се на зеленој ливади или пред гомилом сена осећају коњи и бикови после дугог гладовања. Рубенс их и сам у себи осећаше и иојезија богатог, обилног живота, задовољене, бесрамне похотљивости, бруталне, прекомерне