Отаџбина

384

ФИЛОСОФИЈА УМЕТНОСТИ

По тим многобројним последицама нека се суди о важности њеној. 1Бу треба уметност да изнесе, и, ако се тога лати, сама природа није довољна. Јер у природи та је црта само главна, а уметност треба да је начини битном. Та црта даје облик реалним предметима, али не сасвим иотпуно. Други узроци сметају јој у томе. Она не може да се довољно јако и видљиво отисне иа предметима, које носе њен жиг. Човек осећа ту празнину, па да би је попунио, ои је пронашао уметност. И заиста, узмемо опет Кермесу Рубенсову. Оне веселе куме, оне красне ггајанице, сва она прса и сва она црвена лица, налик на разуздане, накљукане животиње, нашла су може бити какве сличне личности у непрекидном гозбовању тога доба. Обилна, прехрањена природа хтела је да роди обичаје и тела исто тако груба и велика, али јој је то само у пола пошло за руком. Други узроци стекоше се да обуздају полет веселе телесне енергије. На првом месту сиротиња; у најбоља времена и у најбољим земљама многи л^уди немају доврљно да једу, а гладовање, или бар делимично гладовање, беда, рђав ваздух и све оио, што прати нуку сиротињу, ублажава развитак и бујност урођене бруталности: човек, који се мучио слабији је и обазривији. Религија, закон, полиција, навике што долазе услед свакодневног рада дејствују у истом правцу; васпитање то још потпомаже. Од сто натурела, који би у повољним приликама били Рубенсови модели, има их можда само пет-шест, којима би се могао послужити. Сада замислите да се та петорица или шесторица на истинским гозбама, које је он могао видети , изгубе у мешавини више-мање осредњих , више или мање обичних личности; узмите још и то, да у тренутку када их је он посматрао, они нису били у положају, изразу, покрету, радости, оделу, аљкавости, а то је потребно да би се могла видети њихова прекомерна, груба радост. Због тих иедостатака природа зове умет-