Отаџбина

ТАМО — лмо по истоку

401

дику коаФира него по вредности тих игала могаше се женско разликовати по сталежима. Хоће се више часова времена да се коса тако укусио оплете и среди, те с тога није хинеској жени могуће чешљати се свакога дана. Томе ће се можда чудити наш женски свет, али кад му речем да Хинескиња спава без јастука под главом, онда ће појмити да се коаФира може одржати више дана непоремећена. Хинескиње не знају за јастук ; оне у снавању наслоне врат на једну еластичну клупицу (а гдешто и тврду од порцелана) а глава им стоји у ваздуху. Како су у овој жези многе спавале на крову, ја сам их посматрао и дивио се тврдоме јасгуку али још тврђем сну њиховом; у јутру кад усгану, њихова је Фризура чиста као да су се овај час очешљале, а први им ;је посао, да оперу руке, ноге и — уста. То чиие .људи, жене, па и деца : како устану они у воду као патке , па трљају ногу о ногу, док не помисле да ће бити чисте. С тога су њихове ципеле гако чисте изиутра, да би им многи Европљанин могао завмдити иа томе. Међу овим женама, које су, мимогред буди речено, све омалена али правилна узраста, налажаше се једна трговкиња, вероватно кћи бољега сталежа, јер имађаше на себи скупоцено рухо и — осакаћене ноге. Пало ми је у очи, да она ио вас дан сеђаше у својрј ниској столици, па како беше у лицу веома бледа и нежна, мишљах да је оболела. Тек касније оиазио сам шта је прави узрок свему томе : она имађаше ноге детета од 3—4 године, и наравно не могаше на њима слободио да хода. Разуме се да сам се живо заинтересовао да видим гакву ногу, и кад смо се уз пут боље упознали склонила се да ми је иокаже. Она скиде с ноге малу изрезану хртасту ципелицу од танке жуте коже', за тим ниску од свилена ткива шивену чарапу, као што су мушке у нас, и ја опазих да је нога рбавијена белом платненом траком. Кад је и ову одвила видех малу детињу ножипу, али посве другог облика; сви ирсти осим иалца беху отдџВина књ. ххх1 св. 1 23 26