Отаџбина

408

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИИ

Шга? Већ идеш! Мени ј' жао. Да ли би ми видет' дао Филиду ти, што се крије. Предмет твојих мисли, пера. Ритма, суза, се1;ега.... Упознај ме! и — Шала? кНије" — Радо. ((Време?" — Хоћеш саде? Гостима су увек раде. III. «Па хајдемо !» Крећу с' лако, У1аринима посет чине. И служи их радо свако, По навици из старине. Како с' гости свако знаде : Ту се прво слатко даде ; А кад мало време прође', Јагодњача на ред дође....

IV. Преким путем брзо хите, Коњи скачу у пропнице; Њихне зборе, што их ките, Нрислушнимо крадимице. — Оњегине, та ти зеваш ? <( Незнам шта ћу?"—Што с' не згреваш, Што си сетан? „Веруј, није ! Гле, већ поља тмииа крије. Де. Андрушка, терај, хити !