Отаџбина

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

409

Та глупости већ је доста. Ларина је жена проста, Ал' нежност је опет кити. Јагодино бљутко пиће Бој се, још ми нахудиће. V. Која ли је то Татјана ?» — Она што је туга свела, Што ј' ћутећи, к'о Светлана, Крај прозора тихо села. „Млађа л' узе срце теби ?» — Зашто? «Веруј, ја је не би\ Да ми срце песме вије, Та живота у њој није: К'о Мадона од Ваи Дика. Лепа ј' лица, једра, иуна Као оно глупа луна, Кад је когод пуну слика ! в Ленски рече нешто ти'о, Па ућута — љут је био. VI. Јевђенов је поход био Код Лариних к'о што с' жели : Утисак је драг и мио А суседе развесели. Сад планове разне кују, Нагађају, мисле, снују ; У њем' виде (каква дика!) За Татјану вереника. Озбиљно се други дигли, Зборећ' кад ће свадба бити. Ал' мора се одложити, Још прстени нису стигли.