Отаџбина

410

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГ11Н

За Ленскога свадбу давно Говори се свуда јавно.... VII. И Татјана слуша зборе, Сплетке, што их свише лако... Ал' сетне је мисли море , Те и сама снује тако. Слатка мис'о њу је свила: Татјана се — заљубила ! Шодно зрнце брзо клија, Кад пролетње сунце сија. Њено срце давно жуди , А ничим га баш не блажи : Љубавничке хране тражи ! Те јој жудње ломе груди, За јадом се све јад слаг'о : Те зажели — ког му драго ! VIII. И дочека! У самоћи Протепала: Он ми гове ! Али, јаох, дане, ноћи, Усамљене жарке снове Он јој краде. — Чеду милом 0 њем' збори моћном силом Свака тварка. Сад је мори, Кад јој когод ласком збори, Мрзи поглед брижних слугу.... Слатке сете сад је свише И пе слуша госта више, Већ га мрзи као кугу; А још црње када бане И подуже заостане....