Отаџбина

414

ЈЕВЂЕИИЈЕ ОЊЕГИН

Ка састанку кад нолете. Свуда испред тебе стоји Само предмет мисди твоји'. XVI. Лзубавни је боли гоне Да у врту тиша јаде ; Очи јој се земљи клоне , Ко статуа нема стаде : Њене груди боли море, Образи јој пламте, горе; На устима дах јој стао, Уши шуме, поглед сјао.... Ноћ се спушта. Мирно, ти'о. Месец светлост на свет свија, А песмицу, чуј, извија Славуј што с' у жбуну скрио : Тања будна, бол је мори, Са дадил>ом тихо збори : XVII. ; <Нема санка ; омарина. .. Отвор' прозор, овде седи. ..» — Шта је с тобом? «Из старина Какву причу приповеди !" — 0 чем, Тања? То не осга, Некад сам их знала доста, Доста прича доба стара О вилама пуним чара, 0 злом духу.... ал' све оде. Заборавих што сам знала, Лапити сам, чедо, стала!" ((Нричај време што, већ оде, Твоју младост, сјаја њена : Да л' си била заљубљена ?