Отаџбина

ЈЕВВЕ1ШЈЕ ОЉЕГИИ

415

XVIII. — Мани, Тања ! Оних лета Љубав нас се није такла ; Свекрва би с овог света Бзз извине одмах смакла ! «Кад си пошла на венчање ?» — Бог је хтео, од мог Вање Старија сам нешто била, А тек трииај'ст навршила. Просилица нека узе Долазит' нам често таде. И благослов отац даде. Ја од страха пролих сузе. Тад' ми косе све расплели, У цркву ме с њим одвели...." XIX. Међу туђе одох људе.... Ти не слушаш, храно моја ! (< Тешке ми се мисли буде, Несрећна је Тања твоја. Илакати ми срце жели!" — Теби није добро, ;је ли ? Бог нека те чува, шгити. Реци шта је, немој крити ! Света вода где је, куда ? Ти сва гориш.... «Ништ' не боли ; Већ ... знаш ... дајо ... срце воли !" — Б:>г нека је с тобом свуда 1 Молећи се Тању крсти, А дрхћу јој сухи прсти. XX «Јест, ја љубим!" шапће она Старица је гледом моли : — Чедо моје, ти си бона ?