Отаџбина

4 16

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

((Остави ме, срце волиР Месец сија с неба плава ; Бледи сјај му озарава Татјанине бледе краси, Распуштене дуге власи, Капљу сузе што се лила.... Пред ногама цури бледој С махрамом на глави седој, Седи стара доја мила. А свет спава у тишини При заносној месечини. XXI. Даљно Тања срцем броди, На месец јој иоглед пада.. . Од једном се мис'о роди : «Остави ме саму сада Дај ми перо и иапира, Сто примакни.... хоћу мира. Самоћа ми души прија.... м Оста сама.... Месец сија. Налакћена Тања пише. У свему се драган крије ; У свем писму што га вије Тек невина љубав дише.... Готово је писмо твоје, Ал' адресант срећни ко је ? ххп. Лепојка сам доста знао. Чистих, хладних к'о од леда; Ал' ма кол'ко с' мучит' стао Познати их уму с' не да Ја се дивих, чудих њима; Добрсј срце свака има ; А од њих сам беж'о, хит'о,