Отаџбина

ЈЕВЂЕ1ШЈЕ ОЊЕГИН

К'о с ужасом да сам чит'о Над веђама натпис клети : Ту се сваке наде мани I Љубити им срце брани ; А људ'ма се свака свети. И ви тамо покрај Неве, Знате можда такве деве ? XXIII Сред поелушних поклоника И других сам доста знао, Саможива. чудна лика, Којима се уздах крао. II шта видех, дознах тада ? С дрска гледа л^убав пада. И маневра вешта ова Намамљује љубав с нова, У крајности сажаљењем. Звук јој речи тад би био Ласкав, нежан, драг и мио. С лаковерним ослепљењем Млад љубавник, као луда, За њом, опет, иде свуда ! XXIV. А зашто је кривл.а Тања ? Да ли зато што. к'о проста Не зна да се ласки склања ТИ то маштари, сања доста ? Или што јој љубав мила Сад првином срце свила? Ил' што мисли сред самоће Да то само небо хоће ? Да јој оно машту ствара, Ум и вољу пуну силе, И мисли јој драге, миле, ОТАЏБИЕА КЊ. XXXI СВ. 123