Отаџбина

418

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕПШ

Младом срцу силна жара 1 Ко јој сада простит' неће Лакомишље, што је слеће ? XXV Намигуша хладно суди. Збиљски вбли Тања мила ; Предаје се из дна груди Тој Лзубави што је свила. Не говори: Нећу сада, Тим љубави цена иада. Да би мог'о к мрежи заћи. Ја ћу, прво наду наћи, Неизвесност да га гони ! Јад на срце нек му кане, Па тад' нека огањ илане ! Јер наслада срећу гони, Те га мис'о свије лако, Да с оковом сврши како. XXVI Већ сад видим муке моје : Јер ћу, можда, морат' сести, Да част спасем зем.г.е своје. Те и писмо још превести ! Тања ј' р.уски слабо знала. А новина не читала. И за њу је мука права Да се руски изражава ; Зато пише све Француски.... Грех је, грех је што да с' крије? У љубави до сад није Им'о права језик руски ! И код писма он је био Своје право изгубио !