Отаџбина

27*

ЈЕВВЕНИЈЕ ОЊЕГИН

41 9

XXVII. Знам, учиће наша дама Читат' руски, — каква дика ! Чисто видим како сама Чита (( Благонамерника". Сад песнике питам наше : Да л' предмети душе ваше, Узори вам драги, мили, Којима сте песме вили. Нудећ' срце што вам гори, Руски језик добро знаше ? Ил' га, монада, кварит' сташе, Док с' наказом најзад створи А, напротив, туђе зборе У матерњи језик створе ! XXVIII. Вог ми не д'0 да на балу Сад сусрегнем семинара У његовом жутом шалу, Или академичара! Јер к'о нуру што с' не смеши, Исто тако док с' не греши Ја не волим зборе наше. Ал' чудне ме мисли плаше : Лепојке ће нове доћи Да новина приме гласе, Граматици свака да се! А стихови што ће поћи ! А ја шта ћу песник дераи ? ■Старини ћу бити веран. XXIX. Неправилии изговори И погрешка, буди која, У груд'ма ми занос створи,