Отаџбина

ЈЕВЂЕН ИЈЕ ОЊЕГИН

Кад с колач'ма дечко стиже. Крај ирозора Тања стала И на хладно окно дише, Па. мислена, шара, пише, Већ како је боље зиала. На замагљеи ирозор цео Најдража јој слова : Е, 0. XXXVIII. Па душу јој сета нала, Из ока јој суза иде.... Зачу топот.... крв јој стала.... Ближе.... скочи.... тада виде Јевђенија! — «Боже свети ! }) У предсобље к'о сен лети. У врт бежи, камо ј' хтела. Осврнут' се није смела. За тренут је протрчала Крај језерске вите стазе ; По цвећу јој ноге газе, Ломи грање шибља мала, Тек уз поток једва стаде, И умориа клупи паде. .. XXXIX. «Ту је, ту је Јевђепије ; «Шта л' ће сада, Боже, бигп V У болу јој срце бије, Али надом себе штити. Плам је узе, срце бије : Њега чека — а*л' га иије ! Тек служавке види неке Где јагоде беру меке И певају — госгха жели. (Разумет' је жељу лако : Да јагоде кришом како