Отаџбина

ЈЕВБЕНИЈЕ ОЊЕГИН

Кпд господе речца само.... «Мани. дојо, то већ знамо, Љубопитни, ти знаш, нисмо ! А сад видиш. ово писмо Оњегину треба дати. — Добро, добро, чедо моје. Само ми се ти не љути. Зиаш. старост ми памет мути. .. Ал што ј' бледо лице твоје ? «То ће, дојо, већ да прође.... Само унук нек већ пође!" XXXVI И дан прође, паста други, Одговора јоште нема ; К'о сен бледа вас дан дуги За дочек се њему спрема. Олгин драган дође тада : «Ваш пријатељ где је сада?" Домаћица пита њега : «К'о да нешто од нас бега !" На то Тања задрхтала. — Сад ће доћи, пријан мио ! Одговор је Ленсков био: Пошта га је задржала. Тања земл.и глед обара, Ко да ј' когод љуто кара. XXXVII Смркнуло се.... Спремно све је : Кључа струја самовара, Где китајски ча;ј се греје. Те се диже лака пара. С пуно пажње Олга мила У чашице чај је лила. Мириона се пара диже.