Отаџбина

442

АНА КАРЕЊИНА

Туровцпн се зацени од смеја, а Сергију Ивановићу беше жао што он то није казао. Чак се и Алексије Александровић осмехну. — 0, молим — рече Песцов — мушкарац не може да доји, докле женско.... — Јок, јок ! Познат је Факт да је једаи Инглез на броду дојио своје дете — рече стари кнез који је мислио да и таке шале може рећи пред својим ћеркама. — Колико је било таких Инглеза, толико ће бити и жена чиновника — рече већ и Сергије Ивановић. — Јест, али шта ће девојка која нема породице, која нема нигде никога свога ? — стаде да се бори Степан Аркадијевић, који је за време целога тога разговора мислио само на своју Чибисову. — Ако добро проучите историју те девојке, то ћете увек наћи, да је она напустила или своју или своје сестре породицу где би могла имати женскога рада — рече сасвим изненадно и са раздраженошћу Дарија Александровна, сећајући се сигурно на какве девојке мисли Степан Аркадијевић. — Ама ми се боримо за начело, за идеал — одговараше Песцов својим громким басом. — Жена тражи право да буде образована, независна. Њу дави, њу убија свест о немогућности да постигне то право ! — II мене дави то, што неће да ме приме за дојкињу у дому за находчад! — опет рече стари кнез на велику радост Туровцина, који, смејући се, умакаше деб.љи крај шпаргле у сос. 11. Сви су се мешали у општи разговор, осем Катице и Љовина. Испрва, када се говорило о утецају једнога народа на други, Љовину је и нехогице падало на иамет оно што би он могао рећи о тој ствари; али те његове мисли, које су му пређе изгледале тако важне, сада промицаху пред њим као у сиу и не интересоваху га ни нај-